Zemlja u kojoj gruva protest & Aladinova čarobna lampa
Autor mritako | 5 Feb, 2011Dragi drugari i drage drugarke, hvala vam ukoliko ste rešili da posetite moj blog i pročitate ovo što pišem. Razlog nastanka ovog bloga i meni je nepoznat, tako da nemojte uzimati zdravo za gotovo sve što sam napisao. Ali ipak, pisaću o stvari koje su istinite, a istine je danas malo. Zato mislim da je ovo pravi način da govorim o istinitim događajima, ljudima i mestima. Ovo je bio kratak uvod u moj blog. Pošto sam vam objasnio zašto je ovaj blog nastao želim da vam kažem i nešto o imenu bloga. Zašto „ mr.itako“? - možda se pitate. Razlog je jednostavan. Obožavam da rečenicu započinjem sa „ I tako“,i iskren da budem, apsolutno me ne zanima da li je to gramatički ispravno i u skladu sa srpskim književnim jezikom. Ipak se nadam da jeste. Neću više da dužim sa ovim uvodom, već ću početi da pišem o događajima i ljudima oko mene.
Apsolutno sam siguran da ste primetili plakate koji su danima ranije najavljivali veliki protest SNS-a u Beogradu. Iskren da budem, oduvek sam smatrao da se radi o fantomskoj stranci. Nimalo mi se nije dopao njihov lider, nekadašnji radikal. Jedino što mi se sviđalo u vezi sa njima bilo je to što su opozicija. Obožavam opoziciju! Ali,ono što sam primetio poslednjih meseci je da je njihov rejting veoma brzo rastao, dok je popularnost žutih stravično opadala, kako u mojim očima, tako i u očima mojih sunarodnika. Došlo je vreme da žuti odu.
I tako sam pre par dana dobio poziv da idem na protest. Iako sam i sam ranije pomišljao da možda ne bi bilo loše, čisto da „snimim situaciju“, dobro sam se zapitao da li stvarno želim da zaista odem na veliki miting. Posmatrao sam taj događaj i horizontalno i vertikalno, što bi rekla moja profesorka istorije, i posle temeljnog razmatranja shvatio da više nikada neću imati pravo da drobim o propasti Srbije, društva, ekonomije, sudstva, o tome koliko je ova vlast loša, kako ne mogu više da gledam iste ljude u foteljama (znate već, klasična buntovnička žvaka ), ako zaista ne odem na taj protest. I tako sam i otišao. Glavni razlog mog odlaska je bio da podržim ljude koji su odlučni da skinu sa vlasti vladajuću garnituru i pokušaju da se izbore za nekakve promene. Da se razumemo, nemam ništa lično protiv bilo kog političara iz trenutne vlade, na kraju krajeva žuti su imali moju podršku prošle godine u ovo vreme, ali da ništa nisu uradili i da se država nalazi u sve gorem stanju jasno je i onima koje politika baš ne interesuje. To sam zaključio iz skorašnjeg razgovora sa jednom mojom drugaricom. Ovo su samo neke od njenih izjava kojima sam bio fasciniran, a inače politika je ne zanima : „ Ma nas ni Aladinova čarobna lampa ne može da spasi“ i „ Nama treba kralj. Neka totalitarna vladavina, ovo ništa ne pomaže.“ Kad smo već kod totalitarne vladavine i kralja, sve bi bilo u redu da mi zaista imamo ozbiljnog pretendenta na presto. Ali nemamo. Mada mogli bismo i to da isprobamo, čisto da završimo ciklus kralj-socijalizam-demokratija- kralj. Pa posle da započnemo nešto novo. Uzgred, ono što sam danas konstatovao sa mojim drugom je da je jedina stvar koja povezuje druga Tita, koga smo se tog trenutka dotakli, i gospodina prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, je da ni jedan, ni druga pojma nemaju da govore srpski, tj. srpskohrvatski jezik. Bar nešto…
Da se vratim na sam protest. Prošao je veoma mirno, što je zaista čudo kada se toliko Srba sakupi na jednom mestu. Prosto sam bio začuđen otkud toliko ljudi na jednom mestu. Mora da se ništa važno nije dešavalo na „ Dvoru“ ili nijedna turska serija nije išla u to vreme. Šalu na stranu, neko moje lično osećanje dok sam bio među svim tim ljudima bila je tuga. Tuga, koju sam osetio kada sam shvatio kako zaista izgleda naš narod. Mnogo smo siromašni. Iz razgovora sa mnogima danas, shvatio sam da ni u vreme sankcija nije bilo toliko strašno. Tada su postojale nekakve zalihe iz vremena socijalizma, danas je Srbin-radnik na ulici.
Ponekad nije loše izaći među ljude i shvatiti gde zapravo živiš. To je, mogu vam reći, raspršilo sva moja razmišljanja o tome koliko sam nesrećan što ove zime nisam išao na skijanje i što ovoga leta neću otići na neku egzotičnu destinaciju. Jad i beda. Tuga me je uhvatila. Siguran sam da nas čeka varljivo proleće-leto 2011. Možda nastupe i neke promene. Ali dobro nije baš sve toliko crno u ovoj našoj maloj Srbiji. Beograd je danas bio divan, napokon je sijalo sunce. Takodje mi je drago što se mnoge lepe i pozitivne stvari dešavaju. Tema bez koje ne prolazi ni jedno veće okupljanje, na koje sam otišao, je film „Montevideo“. Svi se slažu da je veoma dobar i potpuno različit od onoga što nam se inače servira u srpskoj kinematografiji - čast izuzecima. Takodje u poslednje vreme kapiram koliko postoji veliki broj kul kafića u gradu. Fidel je za svaku preporuku. Iiiiii da! Da ne zaboravim da kažem da sam vrlo srećan što je grupa „Zemlja Gruva“ dobila Oskar popularnosti. Oskar ili ne, zaista tope led ovih hladnih dana. (Džedžili imam ja njuha za mejnstrim xD )
Toliko za ovaj put. Politika je ono o čemu sam uglavnom pisao sada. Ne znam ni sam šta je na redu sledeći put, ali ću se zaista truditi da bude nešto zanimljivo. Pozdrav :)
This is the end my friend …za sada :D
Pa nisam ja luda da sarađujem s nekim ko nema njuha za mejnstrim. Misliš da bih ja od svog andergraunda mogla da živim?!
Bila sam toliko radoznala da sam došla i sama našla post. Sviđa mi se, koliko god nezainteresovana za politiku bila. Ti piši o politici, evo, ja ću o ekologiji (upravo pišem), meni to lepše. Ali, moram da konstatujem da se ne zna šta je od ta dva na gorem nivou u ovoj našoj divnoj državi.
E, sad, da ne lupam više i da ti kažem da sam rešila da ostavim komentar ovde samo da bih se autoreklamirala i negde van mojblog-a i fejsa.
Autor unloveable 07 Feb 2011, 22:17